O Dunavu


DunawvSada već dalekog 3 decembra 2000. godine, iz Dunava je izvučeno telo gospodina Nebojše Simeunovića. Dunav je tada bio moćan i mračan, kao što je bila moćna sila koja je uništila ovaj ljudski život i kao što je bilo mračno vreme u kome se je to dogodilo.

Mnogo je nesrećnika Dunav progutao. Kada bi se sve njegove žrtve zbrojile, bila bi to jedna, prilično velika nacija utopljenih ljudskih duša. Svi su ti mučenici slični po tome što su se u talasima ogromne reke, borili za svoj poslednji udisaj života. Ipak, ovaj navodni utopljenik je poseban i različit od ogromne većine ostalih. Nije ta razlika u tome što je Nebojša Simeunović bio retko pravedan i nevin čovek. Sigurno je da je Dunav, od kada teče, u svoje dubine odneo mnogo pravednih i nevinih ljudi.

Posebnost Nebojše Simeunovića je to, što je bio istražni sudija.

Na toj Dunavskoj plaži na kojoj je izvučeno njegovo telo, zajedno sa njim je izvučeno i pitanje koje još uvek, posle više od 12 godina, nema svoj odgovor.

Gde je zapravo skončao istražni sudija Nebojša Simeunović i ko mu je nesebično „pomogao“ u tome?

Zašto je skončao, nismo pitali nikada. Taj odgovor smo i sami znali. Znala ga je cela Srbija.

Istražni sudija Nebojša Simeunović je bio pošten i hrabar čovek. Bio je čovek koji se nije bojao da kaže ne, nenormalnim zahtevima moćnih ljudi. Bio je čovek koji nije pristao da hapsi nevine, ni po cenu sopstvenog života. Bio je pripadnik esnafa u kome po definiciji mogu da uđu samo retki odabrani, koji su na osnovu svog znanja i obraza stekli privilegiju i breme da dele pravdu u ime naroda.

Da li je ova definicija baš uvek i u svakom slučaju tačna?

– Ne znam. Nisam baš ubeđen u to. Ali jedno ipak sigurno znam.

Sudije su veoma važan element za funkcionisanje vladavine naroda. Sudije i novinari. Ne zna se šta je važnije. Ako imate nepotkupljive i hrabre sudije i nepotkupljive i hrabre novinare, onda imate dve najvažnije poluge za manje-više neometano funkcionisanje vladavine prava u ime naroda.

Onda imate demokratiju!

Ako među sudijama i novinarima, ipak nemate nezavisne i beskompromisne ljude, koji su radi da se bore za svoje principe i očuvanje zakona, onda na kraju obavezno završite u totalitarnom sistemu. Ako među njima, nemate one koji su spremni da izdrže pritiske silnika iz same vlasti i da brane demokratske norme, onda vam se kao ideologija obavezno nametne jednoumlje.

Onda imate diktaturu!

Ako u jednoj državi nemate ljude kao što je Nebojša Simeunović, kao što je Dada Vujasinović, kao sto je Slavko Ćuruvija, kao što je Milan Pantić, onda ta država ništa ne vredi, a narod kome ta država „pripada“ još uvek nije pronašao sebe.

Dunav je izgleda ovih dana, ponovo moćan i mračan.


Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s