Valentino i Renato, čokolada i kakao…

10995993_1533791796881565_9096799971547676888_n


– Gospodine nećete pogrešiti. Prelep je. Vaša dama će biti oduševljena!

Starija gospođa je stajala iza pulta i nije prestajala sa šarmantnim ubeđivanjem. Bila je uporan trgovac. Verujem da bi u sred Teherana, uspela da proda živo prase. Ali sada je zaista bila u pravu i to bez ikakvog preterivanja. Kristal je stvarno bio prelep. Njegove precizno isečene stranice, prelamale su svetlost na čudesan način. Kao opčinjeno dete, gledao sam u šareni spektar, čiji odsjaj je završavao na mome dlanu. Nikakve sumnje nije bilo. Izgledaće prekrasno na njenom vratu.

Gotovo da sam već mogao da vidim njen nestrpljiv i ushićeni pogled. I nervozne prste kojima razvezuje šarene trake. Oduvek je znala da se raduje i uživa u poklonima, bez obzira na njihovu vrednost. I tako već 25 godina.

Bože! Zar je moguće da već četvrt veka, volim istu ženu?

– Zapakujte ga!

Prodavačica se je pobednički nasmejala, a zatim su njene spretne ruke izvele pravo malo čudo sa kutijicom i ukrasnim papirom.

~:~

Nešto malo pre 10 sati, začula su se zvona. Već sam bio blizu crkve Svetog Ilije. Pored mene je prolazilo mnoštvo ljudi. Stazom kojom većina Leskovčana, kad tad odlazi na svoj poslednji put.

Danas su Velike zadušnice. Zimske. A na zadušnice oduvek idem sam. I nikad se ne zadržavam dugo. Tek koliko da pripalim sveće. Računam da ću u budućnosti, na ovom mestu boraviti sasvim dovoljno. Čitavu večnost.

Danas je i Sveti Trifun. Svetac koji u pravoslavnoj svetačkoj raspodeli poslova, ima veoma usku specijalnost. Zadužen je za vinograde. Iskreno, ja sam za njega čuo tek kada je u ove naše krajeve, zajedno sa svojim simpatičnim običajima, stigao jedan njegov kolega sa zapada. Sveti Valentin! Čak sam ubeđen da je za veliku popularnost, koju u poslednjim godinama Sveti Trifun uživa među Srbima, zaslužan upravo taj Valentin. Jer da nije njega Trifun bi ostao samo još jedan, u mnoštvu znanih i neznanih svetaca, iz crkvenog kalendara SPC.

A Valentin je među nas Srbe, došao tiho i stidljivo. Bez ikakve namere da nam nešto na silu nameće. I gle čuda! Odjednom na njega nahrliše neki kojima je srBski Trifun, naprasno prirastao za srce. Neki što mnogo brinu za srBske vinograde, bez obzira što sami preferiraju pivo. A svi do jednog priučeni svetosavci i đaci ponavljaci, koji slabo stoje sa glasovnim promenama. Valjda zato i govore srBskim (a ne srpskim) jezikom. E baš ti i takvi, imaju neodoljivu potrebu da celom svetu kažu da je Trifun pravoslavan! A da je Valentin, zaverenik zapadnih centara moći i ubačeni agent mrskog nam Vatikana.

Istina je međutim samo jedna. Ova dva hrišćanska svetitelja, sticajem idiotskih okolnosti, neraskidivo su vezana jedan za drugog. Trifun i Valentin, hteli to neki ili ne, uvek će nam dolaziti zajedno. Ni krivi ni dužni, oni su postali još jedna jabuka razdora, u ionako posvađanom i razjedinjenom regionu u kome živimo.

Pa ko su zapravo ova dvojica? I što je još važnije, čiji su?

~:~

Trifun je živeo u 3. veku u Frigiji, koja se nalazila na teritoriji današnje središnjeTurske. Bože! Pa to znači da on uopšte nije bio Srbin!?!

Po zanimanju je bio čuvar gusaka i za mene zaista predstavlja veliku enigmu, kako je neko sa takvim kvalifikacijama, napredovao u stručnjaka za vinogradarstvo? Stradao je u vreme rimskog cara Decija Trajana, koji je bio mnogo više „naš“ od jadnog Trifuna. Naime, ovaj silnik je rođen u okolini Sremske Mitrovice.

Podaci o Valentinu su manje pouzdani, ali je najverovatnije bio Trifunov savremenik. Bio je sveštenik i živeo je u blizini Rima. Obezglavio ga je rimski car Klaudije drugi. Igrom slučaja i ovaj moćnik je rođen u Sremskoj Mitrovici.

Dakle, naravoučenije je da kad ti Sremac odseče glavu, obavezano postaješ svetac. Ali to nije sve što se može reći o ovoj dvojici ranih hrišćana. Konačni zaplet nam tek dolazi.

Kao što već i vrapci znaju, pravoslavci Svetog Trifuna praznuju 14. februara, a katolici istog dana proslavljaju Svetog Valentina. Ali gle čuda, tog „posrbljenog“ Trifuna, slave i katolici. I to desetak dana ranije. Tačnije 3. februara. Samo ga oni zovu Tripun. Eno im ga u istom danu u društvu sa Svetim Vlahom.

A jadni Valentin je toliko katolički, da ga je papska država 1969. izbrisala sa spiska svojih svetaca i svela njegov pomen na najniži mogući nivo. Iz praktičnih razloga naravno. Da bi smanjili nepodnošljivu gužvu u svome kalendaru. Znači, mučeni Valentin je ostao bez svog dana?! Pa neće biti da je baš tako. Eno ga, baškari se u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Odmah pored Prepodobne mati Angeline srpske, na dan 12. avgust. Kod pravoslavaca međutim nije zadužen za zaljubljene. Verovatno nije ispunjavao uslove konkursa, pa je iz tog razloga još uvek neraspoređen.

Dakle braćo Srbi i sestre SrBkinje, ne postoje pravoslavni Trifun i katolički Valentin. Radi se samo o kalendarskoj zavrzlami sa dvojicom hrišćanskih svetitelja. Sveštenici i svećenici su malkice izmešali špil sa potpuno istim adutima. Taman koliko da se razlikuju od konkurencije.

Pa čiji su onda ovi davno upokojeni likovi? Ili je možda bolje pitanje, čiji smo mi?

~:~

Ja sam krštena duša. Pravoslavna. Da li verujem i u šta verujem, sasvim je drugo pitanje. Sve to meni nikada nije smetalo, da svom voljenom biću poklanjam lepe stvari, specijalno na ovaj dan. Vinograd nemam! A ni protiv vina, ništa nemam! Dakle, kao što se da primetiti, meni ne smeta ni Trifun, a ni Valentin. Kao što mi nikada nisu smetali ni Boro, a ni Ramiz, ali o tome ću neki drugi put.

Ja u stvari samo polazim od onoga što je govorio jedan mudri starac:

– Srbi su troverni narod! Narod 3 zakona!

A kako je govorio, tako je i živeo. Bio je pravoslavac. Nosio je fes na glavi. I bio je oženjen Švabicom. To je onaj što je nas Srbe naučio, da pišemo kao što govorimo i da čitamo kao što je napisano. I pored toga, znam da i njega baš ne gotive ovi, što ne vole da jednače suglasnike po zvučnosti.

Sebe inače smatram nepopravljivim nacionalistom. Srpskim! A kao takvog, žestoko me nerviraju ničim utemeljena pozivanja na nekakvo čudno „srBstvo“. I na nekakve novokomponovane maloumne dogme. Kao recimo to da ako na današnji dan, poklonim nešto lepo svojoj supruzi, onda sam prodana duša. A ako se mlatim po kojekakvim vinogradarskim gudurama sa pijanim društvom, tada sam na pravom putu. Jer pazi Boga ti, svetosavska crkva nalaže tako.

– A jel to beše ona crkva u kojoj činodejstvuju razne Kačavende, Pahomiji i Filareti?

– Ona u kojoj je svetac onaj što mu se gradi hram u Leskovcu? A za koga se pouzdano zna da posle Ante Pavelića, ima najviše Srba na svojoj duši. Da podsetim, takvima kao što je on, za slična „dela“ su sudili u Nirnbergu.

– Ona crkva u kojoj je svecem proglašen onaj koji je oslepeo rođenog sina!? A u svojoj 50. godini je konzumirao brak sa osmogodišnjom devojčicom?! Da podsetim, takve bolesnike danas hapse i nemilosrdno proganjaju svuda po svetu.

– Da li je to ta crkva?

~:~

A kada smo već kod crkava, postoji jedna ugledna među njima i to pravoslavna, koja ima jednog veoma čudnog i neočekivanog sveca.

Pontija Pilata!?

Čekaj! Pa zar on nije bio nemilosrdni sudija? Onaj što je osudio najvećeg, među od majke rođenima! Onaj što je oprao ruke! Otkud sad pa to? Kako da takav zločinac postane svetac?!

Pa jesu li Isusa ubili, ili možda ipak nisu?

Cela ta priča oko koje smo podeljeni na naše i njihove i koja traje već više od 2. hiljade godina, najblaže rečeno je zanimljiva. Neću da ulazim u zamku nagađanja, da li je čuveni drvodelja zaista postojao ili nije. Recimo da je sve bilo baš tako, kao što nam govore „svete“ knjige. Međutim za razliku od njih, neke druge knjige nam kažu da je jednog lepog dana 325. godine, jedan moćni rimski car (ali ovoga puta ne iz Sremske Mitrovice već iz Niša), sazvao planetarni kongres u Nikeji. Sa praktično jednom jedinom tačkom dnevnog reda.

– Da li je Isus Hrist bog, ili je samo tatin sin?

I kao što to obično biva kada odluke donose Nišlije, dilema je razrešena demokratskim putem. Glasanjem.

Isus je ubedljivom većinom proglašen bogom uz „samo“ dva glasa protiv. Doduše između nešto više od 200 „delegata“, bilo je još petnaestak onih koji su se „dvoumili“, ali su preko noći iz „nepoznatih“ razloga promenili svoj do tada „nepokolebljiv“ stav.

Ali šteta je i pored toga bila načinjena. Mislim da su ova dva glasa protiv, sasvim nepotrebno nanela trajnu senku nad najvećom ispričanom pričom. Verujem da se je samo radilo o lošoj pripremi skupa i znam da su neki za razliku od čuvenog Nišlije, to umeli da urade puno bolje. Tako reći savršeno.

Pre neku godinu na jednom veličanstvenom skupu u beogradskom Sava centru, glasanjem 3.724 delegata, jedan među njima je jednoglasno izabran.

Po rečima srpskog patrijarha, taj jednoglasno izabrani će u narednom periodu podići Srbiju iz pepela. Čitav hrišćanski svet već 2. milenijuma očekuje mesiju. Naš je izgleda već stigao?! Patrijarh srpski po prirodi svoga posla, veruje u mnogo toga. Veruje recimo u bezgrešno začeće. Veruje da voda može da postane vino. Veruje u još svašta nešto.

Ja ne verujem! Sumnjam u sve živo! To sam naučio od jednog starog Grka. Bio je pametniji i hrabriji, čak i od Ciprasa.

I zamislite, uopšte nije svetac. 🙂


Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s