Misterija migranta broj 42

11021202_1540697622857649_2351491669520410374_n


Nekog leta gospodnjeg, negde u beskraju Atlantika…

Snažni udari talasa bacaju veliku galiju na oštre, smrtonosne hridi. Baš kao da je malena orahova ljuska, kojoj nije suđeno da uplovi u „Novi svet“! Dok se posada u čamcu grčevito spašava, njihov brod neumitno tone. Gromoglasan huk vetra, nadjačava užasnute krike iz potpalublja.

Afrički robovi! Lancima vezani! Udišu život, poslednji put.

~:~

Selo Donje Krajince, Leskovac. 24. 02. 2015.

U oranici pored autoputa, leži smrskano vozilo. U daljini, neko zamiče kroz blatnjave njive. Vozač. Beži! Na zemlji i asfaltu, rasuta polomljena tamnoputa tela. Izranjavani krvavi ljudi, zapomažu i ječe u bolnom bunilu. Kroz probijenu ogradu, u pomoć hitaju srpski seljaci.

~:~

Rano jutro. Sirene zavijaju leskovačkim ulicama. Nesrećnike prevoze u gradsku bolnicu.

Vest dana! Na žalost crna, da crnja ne može biti.

Mediji operišu brojem od 42 povređena migranta. Teži slučajevi, su odmah otpremljeni u veće medicinske centre. Jedan od njih, kasnije je nažalost podlegao povredama. A još jedan se nalazi u kritičnom stanju. Daj mu Bože zdravlja…

Nakon par dana, tragična vest iz Leskovca je i dalje bila aktuelna. Ali, samo su retki primetili malenu razliku u izveštavanju.

Više se nije govorilo o 42 povređena, koji su tog kritičnog dana primljeni u leskovačku bolnicu. Sada je zvaničan podatak 41.

O čemu se radi?

Pa nije čovek dugme, pa da se tek tako zaturi. Zar ne? Iako je povređenih bilo veoma mnogo, njihovo precizno prebrojavanje ipak ne bi trebalo da predstavlja neki veliki problem.

To sada, naravno više nije važno. Ono što je važno je da su leskovački lekari, sestre, kao i nemedicinsko osoblje, pokazali svoju doraslost situaciji. Spašavali su ljude u uslovima, najcrnjeg scenarija. Svaka čast!

Dakle u ovom trenutku, ljudi bez dokumenata i imena, ljudi brojevi, oporavljaju se u bolnicama Leskovca, Niša i Beograda. Njih 40.

Meni ipak ne da mira, onaj pod brojem 42. Onaj koji je tako neprimetno nestao. A možda se to meni, ipak samo učinilo?

~:~

Prevodilac obilazi povređene. Naročitih problema u sporazumevanju nema. Osim sa jednim, kome se uporno i strpljivo obraćao u više navrata.

Čovek udobno leži i gleda prevodioca ravno u oči. Ne odgovara, niti daje znake da nešto razume. Glas ne ispušta. Prisutni sapatnici u sobi, ne znaju ništa o ćutljivom čoveku koji na sebi nema vidljive povrede. Prevodilac već razmišlja da u pomoć pozove kolegu sa znanjem arapskog. U nekom trenutku, crnomanjasti čovek po prvi put progovara:

– Brate! Ja tebe ništa ne razumem! Ako znaš srpski, pričaj!?

Kao gromom pogođen, prevodilac će zbunjeno:

– Pa, odakle si ti čoveče?“

– Ja iz Miroševce. A ti? – odgovara mirno pripadnik, najbrojnije leskovačke nacionalne manjine.

Kako je došlo do toga da prilikom prijema povređenih i ovaj čovek bude smešten među migrante, nikome nije jasno? Možda se samo našao u pravom trenutku, na pogrešnom mestu? Takođe nije jasno ni zašto je sve vreme ćutao? Možda zato što ga niko ništa nije pitao? Ili mu se jednostavno dopala neuobičajena pažnja, kojom su povređeni bili obasuti?

Prisutni lekar je čuvši ovo, odmah pozvao sestru. Broj 42 je zatim izbrisan sa spiska i ekspresno premešten među ljude sa imenom.

Ali, vest je već bila u etru.


Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s