Nezaboravljena noć u kojoj sam se setio Boga

11082561_1550412565219488_1793272014295789847_n


 

Ivica kržljave šume, na istočnim obroncima Šar planine. Ledena noć je pala, gotovo iznenadno i naglo. Mračni oblaci skrivaju bledu mesečevu polovinu. Nad nama se širi tamno nebo bez zvezda.

Dole u daljini, naziru se mršava svetla. Kačanik!

Na snazi je radijska tišina. Čekamo!

U neko doba, začu se potmula grmljavina iznad nas. Nedugo zatim, vatreni bljeskovi. Nebrojeno mnogo! Kao da čitav severoistok gori! Oganj se prosipa na našu zemlju! Nemilice!

Nas pedesetak, skamenjeni i bezglasni. Stojimo pogleda uprtih u daljinu. Paralizovani od brige, koja prerasta u fizičku bol.

Vojnik do mene, nečije dete od nepunih dvadeset, u strahu šapuće:

– Brate, ne plači. Neće ovde. Ne vide nas!

Brišem mokre obraze, a u glavi mi se roji milion misli. I sve zajedno vrište:

– Moji! Jesu li živi?!


Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s