Kapama nails

Untitledccc


Bogu hvala, probudih se jutros. Nije baš ni bilo rano. I dok su moji anđeli još uvek spavali, već sam bio u obližnjoj prodavnici. A posle uobičajenog, jogurt, mleko, i tako to, svratih konačno i do obližnje piljare.

Juče smo se kao i sva vaskolika radnička klasa, propisno oždrali holesterolom, pa je red da se danas latimo nečega što u sebi sadrži hlorofil.

A tamo u piljari, čekala me je moja današnja „ljubav na prvi pogled“.

Spanać!!!

Predivno zelenilo, osvojilo me je na prečac. I dok sam u ruci držao buket velikih listova, glasno sam upitao:

– Komšinice, pošto je?

– Za ceo svet, 100 dinara! A za vas komšija, samo 80! Slatkišima danas dajem popust! – odgovori moja vazda nasmejana piljarka, koja je za razliku od moje mesarke, oduvek znala kako treba sa mnom. I upravo zbog nje, nameravam da pređem u vegane. Ali o tome ću tek kada bude prošao Đurđevdan i kada jaganjci budu utihnuli skroz na skroz! 😀

– U redu komšinice. Dajte mi kilogram. – odgovorih joj podjednako nasmejan.

– Jao komšija! Molim vas, poslužite se sami. Znate, danas idem u svatove. Udaje mi se drugarica, pa sam malo sredila nokte! – i raširi ponosno svoje lepe, crvene prstiće.

Stvarno! Grehota bi bila da ih ošteti.

Kud ću, šta ću, spakovah spanać u veliku kesu. Sam sam ga i izmerio! Ona je samo naplatila i to veoma pažljivo.

– Lepo se provedi komšinice. – rekoh na izlasku, razmišljajući šta mi još nedostaje za kapamu.

– Hoću komšija! Ne sumnjaj! – čulo se za mnom. Zajedno sa smehom, naravno! 😀


Advertisements