Zove se Erika

erika


Pripadala je čoveku koji joj je čitavog života bio veran. Za njega je postojala samo ona. Druge ga, ma koliko bile moderne i lepe, jednostavno nisu zanimale. Nisu joj bile ravne.

Oduvek sam voleo da razgovaram sa njim i veoma žalim što to nismo činili češće. Jednom mi je rekao da su „njih dvoje“, isto 1937. godište. Pre desetak godina on je nažalost otišao, a ona je ostala sama.

I bila je sama i zaboravljena, sve do danas. A danas je neko veoma drag pomislio, da bih možda ja bio pristojno društvo za nju?

Ostao sam bez reči!

Ne verujem da ću je ikada koristiti, ali dopada mi se i sama pomisao da sada pripada meni.

P.S.

„Tata, baš smešno izgleda tvoj novi laptop.“ 😀


Advertisements

14 mišljenja na „Zove se Erika

  1. Podsetio si me na srednju skola, iako sam na prvu loptu, kada sam video sliku, ocekivao tekst o kriptografiji. Rekoh, sada ce Djura da objasni kako smo i mi imali Enimgu, zvala se Erika, taman pravo ime kao da je Tito bio kum. 🙂
    Poslednja generacija kojoj je Lozica predavala daktilografiju. Svi u odeljenju smo imali izmedju 150 i 200 otkucaja u minuti. I dva fenomena, prvi Cvetko,oborio je drzavni rekord u brzini kucanja na skolskim takmmicenjima, a drugi, veci, Pera, Uspeo je da zavrsi obuku kod Lozice, postigne normu za cetvorku, i sto je najteze, uspeo da sakrije hendikep. Kucao je slepo kucanje sa dva prsta, kaziprsta. Secam se,kada je Lozica primetila, krstila se sa obe ruke. Nije mogla da veruje kako joj je promakao Pera, kaze jedini takav slucaj u njenoj istoriji. Moglo je da bude problema i sa brzinom i sa brojem gresaka ali je sve ucenike, do Pere, naucila da koriste svih deset prstiiju pri slepom kucanju. 🙂
    Verujem da je Erika u pravim rukama. A kako si napisao da neces da je diras, ni zena nece imati razloga za ljubomoru.

    Liked by 1 person

    • Gospođa Lozica je bila razredni starešina nekim mojim dragim prijateljima. Ja je ne poznajem, ali je znam po čuvenju. Sebe još uvek ne smatram matorim a tebe još manje. Ovo kazem jer mi je veoma drago što si iskoristio priliku i pomenuo profesorku koja je ostavila veliki trag u mnogim leskovackim generacijama.

      Sviđa mi se

    • Prijatelju moj,

      Ispričaću ti jednu prilično poznatu priču, mada nimalo nisam siguran da ću na taj način i odgovoriti na tvoje pitanje.

      Polovinom prošlog veka, Branko Ćopić je u Književnim novinama objavio jednu satiričnu kerefeku u kojoj je prilično šeretski, onako kako je samo on to znao, opleo po „crvenim buržujima“ i njihovim svastikama. Najodgovorniji jugoslovenski drugovi su se žestoko uzburkali i razgnevili, a posebno onaj „što ga majka više ne rađa“. Frka je bila toliko velika, da je pravo čudo kako je jadni Branko izbegao višegodišnje „letovanje“ na Golom.

      I tako neke večeri sedi uplašeni, ali vazda prkosni Branko sam za stolom u Klubu književnika. Niko od prisutnih literarnih beskičmenjaka ne sme ni da mu se javi, a kamoli da sedne sa njim. Kao da je prokužen, šta li?

      U neko doba u klub ulazi Andrić i pravac za Brankov sto. Bez da ga neko nešto pita, čavrlja gospodin Ivo o Geteu, jede jabuke i sve tako nešto bez veze.

        – Ovaj sigurno ne zna šta se sa mnom dešava čim je seo pored mene. – razmišlja zbunjeni Branko gledajući u svog zemljaka.

      A onda ga budući Nobelov laureat, sasvim iznebuha prenu ledeno ozbiljnim glasom.

        – Jebo ti takve šale Ćopiću. Piši romane, njih ionako niko ne čita. – reče Andrić i opsova prvi i poslednji put u svome životu.

      🙂

      Sviđa mi se

    • Nije mi namera da te ostavim bez pravog odgovora, ali zaista nemam pojma na šta misliš kada kažeš to što si rekao. A i nisam baš siguran da li ti nešto konstatuješ, ili nešto pitaš? Zbog toga ću pokušati onako na „ćoravo“.

      Uveravam te da u poslednje vreme nisam uradio ništa, što bi kod tebe moglo da prouzrokuje bilo kakav zaključak, ili dilemu, kada sam ja u pitanju. To znači da u ovom trenutku nemam od čega da odustajem, kao ni da ne odustajem.

      Sviđa mi se

  2. Ma samo sam video Twitter nalog, rekoh da cestitam i pozelim srecu u par reci, obicno brzo procitas izmedju redova, ja sam otisao presiroko, mozda i nije skoro otvoren, nema veze, hvala na trudu ulozenom u odgovor. Inace ako ne uklonis onaj burek sa naslovne strane, moracu da proredim svoje dolaske ovde, idem pravac u kuhinju. Da ne ispadne kako sam uobrazen, ne mogu da lajkujem tvoje odgovore jer nisam regitrovan na WP, to trazi kada odem na zvezdicu. Pozdrav prijatelju.

    Liked by 1 person

    • Nalog nije nov i nemam baš neku želju da ga koristim. Valjda ti je jasno da moj karakter nikako ne može da stane u samo 140 karaktera. 😀 Mada, ko zna?
      Trebao mi je zbog lakšeg logovanja na nekim portalima, jer FB kao što znaš više nemam.
      Što se bureka tiče, veruj mi da taj recept savršeno radi, čak i ako si potpuni amater. A kada za sat vremena kuća zamiriše na mušku majstoriju, preostaje ti još samo da suprugu ponosno pošalješ u prodavnicu po jogurt. 😀

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s