Tatko na banice

dani-niskog-bureka-2a9e74f0c33b414948b2c9acb847f577_view_l


Pred nama je bilo skoro 2. hiljade kilometara do cilja. Posle prave putne golgote po južnoj Srbiji i Makedoniji, konačno smo izbili na jedno i više nego pristojno parče autoputa. Grčka Egnatia Odos, bombona za vozače. Za njom su usledili, iz godine u godinu sve bolji turski putevi. I tako sve do fantastično lepog grada, kome ćemo moja porodica i ja, nekom drugom prilikom sigurno posvetiti više pažnje. Galipolje. A zatim trajekt i već smo bili u Aziji.

Nakon toga, prvu sledeću pauzu i predah, imali smo u malom prelepom mestu na egejskoj obali. Nalazi se tačno preko puta Lezbosa i u njemu gotovo svi stanovnici govore ili bar razumeju srpski. Sarimsakli (Ajvalik). Umiljati gradić leži ispod uzvišenja koje nosi prilično „opasno“ ime. Šejtanova sofra. A gde bi to đavo uopšte poželeo da postavi svoju trpezu, nego li baš pored Srba ili „bivših“ Srba koji su tu još pre više od jednog veka preseljeni iz naših krajeva.

U glavnoj ulici, na samom šetalištu, ugledao sam pekaru. U njenom izlogu, ćiričnim slovima je pisalo: „Najbolji burek na svetu“. Ušao sam i odmah radoznalo zagledao nekakvu zamotanu pitu, koja je sasvim pristojno izgledala. Naručio sam „za poneti“, pola kilograma i 3 čaše ajrana.

Dok mi je ljubazni mladić naplaćivao, probao sam njegov vruć „burek“ i pomalo razočarano prokomentarisao sebi u bradu:

– Brate, ako ti je ovo najbolji burek na svetu, ja sam onda Kemal paša Ataturk.

Ne podižući pogled sa kase, momak me je na čistom srpskom upitao:

– Odakle si?

– Iz Leskovca. – odgovorio sam.

– Pored Niša? –  dodade on.

– Da. – rekoh, razmišjajući kako je dečko sigurno imao peticu iz geografije.

Bio je to kraj naše burekdžijske „rasprave“. A ja sam ispraćen njegovim srdačnim osmehom, zaključio da mu je baš sve apsolutno jasno.

Probao sam kasnije turski burek i u nekim drugim mestima. Šta da vam kažem… Ista priča. Ni blizu onoga što bi burek zapravo morao da bude. Naravno, Turci jesu izmislili burek i to im niko ne spori. Međutim, izgleda da su negde između vekova, pomalo zagubili njegov originalni recept. Jer to što oni sada nazivaju „böreği“, nije ni blizu one istinske delicije koja se priprema i konzumira širom Balkana, a ponajviše na području bivše Jugoslavije.

Centar i prapočetak tog balkanskog bureka je grad Niš. U njega je, otprilike u isto vreme kada je i Kolumbo otkrivao Novi svet, stigao istanbulski ekmedžija Mehmed Oglu. On je dakle još pre više od 5 vekova, na obalama Nišave započeo proizvodnju bureka i to po svim standardima koji su u to vreme važili u osmanskom carstvu.

Danas postoje mnoge varijante bureka i sve su one izvrsne i ukusne na svoj način. Ipak, zbog gotovo nepromenjene Mehmed Ogluove zaostavštine, originalnim se može smatrati jedino onaj koji se pravi u Srbiji i koji je danas šire poznat kao „srpski okrugli burek“.

Dakle, predlažem svima koji su u mogućnosti da večeras ili sutradan, dok još traju „Dani bureka“, obavezno svrate u prestonicu najboljeg bureka na svetu. U grad Niš. A za sve one koji bi možda želeli da se i sami ogledaju u pripremanju ovog specijaliteta, gospođa Marija Petković iz Niša (a odakle bi bila 🙂 ) je napravila fenomenalno foto uputstvo koje vam uz njenu ljubaznu dozvolu u celini prenosim.

Evo kako da napravite burek za 45 minuta + 30 minuta za pečenje

Umesiti testo od brašna, vode i soli (oko 1/2 kg braššna)

IMG_3551 (1)

Podeliti testo na 5 loptica veličine šake

IMG_3553 (1)

Razviti loptice na jufke prečnika 15-ak cm

IMG_3555 (1)

Jufke slagati u šerpicu koja je prethodno do pola nalivena mešavinom ulja i masti u odnosu 1:1

IMG_3558 (1)

Posle pola sata jufke vaditi iz masnoće jednu po jednu i stavljati direkt na radnu ploču

IMG_3561 (1)

Na radnoj ploči rukama razvući testo

IMG_3565 (1)

Krajeve razvući povlačeći testo u vazduhu

IMG_3574 (1)

Po prvoj kori posuti sir i preklapati svaki kraj prema sredini (kao na slici)

IMG_3575

Kora kada je preklopljena treba da izgleda kao na slici.

IMG_3563 (1)

Takvu koru odlažemo sa strane. Sledeću jufku razvući kao prvu, posuti je sirom i na sredinu staviti onu prvu preklopljenu koru. Preklapati na isti način kao i prvu. Ovakav postupak se ponavlja sa svih 5 kora što znači da imamo koru u kori.

IMG_3575

Tako pripremljen burek prebaciti u tepsiju i dodatno oblikovati, peći na 200  dok ne dobije zlatnu boju

IMG_3578 (1)

A ovo je pečen burek…

IMG_3579 (1)Prijatno!

IMG_3582 (1)

I za kraj…

Kao veliki ljubitelj bureka (a ko nije?), ja se dakle duboko ne slažem sa braćom Bosancima (sve tri vere), koji smatraju da burek može biti punjen jedino mesom, a da su sve ostalo samo pite. Ali sam zato itekako saglasan sa njihovom tvrdnjom koja glasi: „Sve su pite pitice, samo je burek pitac!

Iliti, kako bi moji Leskovčani rekli: „Burek je tatko na banice.“ 😀

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s