Anglosaksonsko ubistvo „Malog Mančestera“

Malo je reċi da kada god pronađem neku nepoznatu fotografiju starog Leskovca, osetim ogromnu ushiċenost i zadovoljstvo. Taj trenutak u kome shvatam da je pred mojim očima moj rodni grad, nikada neċu moċi da objasnim i rečima opišem. Na veċini tih fotografija su okupatorski vojnici koji su ga u dva svetska sukoba, ognjem i mačem…

„Psovo je Braca i krivce i žrtve, puške i vaške i rov prepun blata. Rek’o je: ne mož’ izbrojati mrtve, jer su se carevi igrali rata. Ej, žao mi konja!“

Rano je jutro. Ulica prava kao strela. Sa obe strane sve sami trgovački i zanatlijski dućani. Po blatnjavom kolovozu, sporo se vuče dugački transport. Vojska prolazi kroz grad. Najednom, uznemirena životinja se iznenadno propnu. Teško natovarena kola krenuše unatrag. Kroz vazduh, oštro fijuknu bič. Al’ dockan! U zaprezi iza, bolno zanjišta dorat. Veliki okovani točak…

Nicht mehr unbekannt!

Balkan. Godina 1916. Ružno, tužno i oskudno doba. Na gradskom trgu vlada neuobičajena živost. Velika gomila uniformisanih ljudi, bučno trguje sa civilnim stanovništvom. Među prodavcima je primetno odsustvo odraslih muškaraca. Samo slabašne žene, golobradi dečaci i bosonoge devojčice, oprezno nude i jeftino prodaju svoju robu. Najviše se ipak traži rakija koje nema. — Šnaps, šnaps! –…

Isarski svetlopisi

Kao i svakoga jutra i ovoga puta je zastala na sredini drvenog mosta. Naslonjena rukama na hrapavu ogradu, netremice je gledala u vodu koja je tiho proticala. Još kao dete je osećala istinsko ushićenje, kad god bi posmatrala reku čije su obale neraskidivo spajale dve polovine njenoga grada. I uvek je bila podjednako opčinjena scenom…

Zašto?

– Hajde! – rekoh sebi, –  Ako već mogu u Beogradu, zašto ne bih mogao i ja ovde!? I odoh da trčim. Dobro, priznajem… Nije bio baš maraton. Ali ako Beograđani 5 hiljada metara zovu trkom zadovoljstva, onda je moje današnje trčanje bilo bar dvostruko duže zadovoljstvo. Čak sam uspeo i od kiše da pobegnem. Ali na kraju…

Macijeva pravda

Mogao se je videti po celom Leskovcu, a najčešće ipak na Niškoj i oko Leteksa, gde je kažu, živeo. Visok. Bradat. Upečatljivog isposničkog lica, preko koga je padala, nezaboravna samsonovska griva. Večito u pocepanoj, prljavoj vojničkoj jakni. Na nogama skoro uvek papuče, a samo ponekad zimi, nekakve poluraspadnute cipele. I bez obzira na vremenske prilike,…